budimo realni, karantin nije kul. nikad nije bio kul niti će ikad biti. sami ili sa nekim, nije super.
dobro, možda ti da vremena da se posvetiš sebi. gomilu kurseva su sad besplatni, pa možeš da se hvališ kako si konačno naučio pentatonsku skalu na gitari. možeš konačno da završiš tu “mihizovštinu” koju stalno pričaš da ćeš pročitati do kraja. da isprobaš te “zatvorske vežbe” o kojima si toliko diskutovao. radiš malo kundalini jogu sa unom senić, uskladiš malo svoje seksualne čakre da bi posle drkao na pornjave sa pornhub premium naloga koji si takođe pokupio za dž. središ sobu, orman. ozbiljno dezinfikuješ sve toalete i kupatila, ali ne zbog aktuelne kuge. ali sa kojim resursima? kojom voljom? posla nema, ne mogu sad kao mogu da budem produktivniji u bezbednosti sopstvenog doma koji potencijalno može da bude meta neke persone kriminalnih nastojanja da uz pomoć korumpiranog notara može da ga oduzme kad mu se ćefne? nisi sam tokom karantina? sediš sa roditeljima? devojkom, dečkom, ženom, mužem? gledaj sad koliki im je pravi fitilj. dovedi svaku socijalnu vezu do samog kraja, vidi da napraviš neku dramu, neko sranje. o fakultetu da ne pričam. servis za online predavanja mi je već prodao svaki podatak koji je pokupio o meni.
policijski čas? šta sam ja, dorćolski jevrejin tokom nedićeve vlade? jel ljudi stvarno misle da ne perem ruke, da se ne kupam? ko jebe to, neko je prosto morao da baci žurku nakon što se vratio sa zimovanja(?) u italiji, to mora da se proslavi. kako bi inače dokazao da sam srbin?
i naravno, svi ti zaborave rođendan jer je bolje naći to preko potrebno pakovanje rukavica da bi posle češao bulju njima.