da li uz novu godinu stvarno dolazi novi ja?
opet sam u nju “ušao” u prilično depresivnom stanju.
da li je to razajuć osećaj usamljenosti koji me prati vec nekoliko godina? da li je neka eventualna obaveza na fakultetu koju verovatno neću ispuniti na vreme? odvratan osećaj da sam celu godinu protraćio na bezumnu prokrastinaciju? osećaj da sam izneverio sve one koji su izašli iz kože da me poguraju i podrže u svakom mom bezuspešnom pokušaju da uradim nešto za sebe/o sebi?
apsolutno.
onda sam se setio da sam se borio više za sebe nego što bi to inače uradio. otkačio gomilu persona koji ne mogu da se udostoje da poštuju i uzvrate energiju i vreme koje sam uložio u njih. naučio da ne dajem previše sebe tek tako bilo kome. malo više da poštujem sebe i pogotovu one koje zapravo uzvrate energiju i vreme(iako ih ima veoma malo).
jel ima nade? ima.
jel ima vremena? malo manje nego ranije.
jel valja nastaviti da živim? naravno.
što? jer je prilično hrabro(iz mog ugla), a i poprilično seksi što sam i dalje živ.