prošlo je nešto malo više od godinu dana od kad me je ostavila.
ne znam ni da li mogu da iskoristim tu reč. ne znam ni šta je ono bilo. dugo nisam mogao da smislim šta sam osećao. onda sam shvatio, i sad trpim posledice.
nije mi objasnila zašto ide. verovatno ni nije imala, a neće ni imati nameru da mi ikad objasni. (čime sam zaslužio ovu torturu?) trebao sam u startu da znam da nešto nije u redu čim sam morao da joj objašnjavam da može da razgovara sa mnom, da može da mi se otvori. možda je moja greška. možda sam nekad nešto loše rekao, uradio. možda sam nešto zaboravio usput. ne znam da li ću ikad naučiti da ne dajem onoliko koliko mogu da uzmem nazad. ne znam da li sam se ikad ovoliko istinski prazno osećao.
darežljivost je i dar i kletva. u mom slučaju je više kletva no dar. (jel mogu da budem ja bez onoga što sam dao?)
jel film puca kad se prevrti unazad dovoljno puta? jer mi se smučio.